Baltičke zemlje: NATO i dalje ne odgovara na zahtev o stalnom prisustvu nekoliko hiljada vojnika u regionu

NATO je obećao baltičkim zemljama da će imati "kontinuirane" vojne vežbe u istočnoj Evropi, ali još nije odgovorio na zahtev o stalnom prisustvu nekoliko hiljada vojnika u tim zemljama, saopštili su sinoć litvanski zvaničnici.

Litvanija, Estonija i Letonija, zabrinute zbog uloge Rusije u ukrajinskoj krizi, zatražile se od NATO-a da na njihovom tlu bude raspoređena brigada od oko 3.000 vojnika.

Još je tada generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio rezervisanost prema tom zahtevu.

Portparol litvanske vojske Mindogas Neimontar izjavio je Frans presu da je komandant združenih snaga NATO-a u Evropi, američki general Filip Bridlov pre nekoliko nedelja uputio dokument baltičkim zemljama u kojima se navodi da će Alijansa "imati kontinuirane vojne vežbe" u istočnoj Evropi.

"Odogovaralo bi nam da se savezničke snage stalno smenjuju čak i ako ne mogu da imaju stalno prisustvo", rekao je šef litvanske diplomatije Linas Linkevicius.

U Litvaniji trenutno ima više oko 600 vojnika NATO-a iz SAD, Nemačke, Norveške, Portugala i Italije koji učestvuju u manervima, kao i misiju za nadgledanje vazdušnog prostora.

SAD su u junu saopštile da će privremeno rasporediti teško naoružanje u baltičkim zemljama, kao i u Bugarskoj, Rumuniji i Poljskoj.

Rusija redovno osuđuje jačanje NATO-a na svojim granicama, smatrajući to ponovnim pokretanje Hladnog rata, zbog čega jača svoj vojni arsenal.

NATO odbija da ima stalno prisustvo u tom regionu ocenjujući da bi to bilo protiv sporazuma koji je s Rusijom potpisao 1997. godine.

Baltičke zemlje, nezavisne posle raspada Sovjetskog saveza 1991. godine, ušle su u Evropsku uniju i NATO 2004. đ

(Tanjug)